MEĐUNARODNOPRAVNA ZAŠTITA KULTURNIH DOBARA U SLUČAJU ORUŽANOG SUKOBA I OKUPACIJE

  • Milan Tesla, PhD student Doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Ključne reči: kulturna dobra, rat, okupacija, međunarodni ugovori, Haška konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, Protokoli

Apstrakt

Kulturna dobra kao velike vrednosti, bez obzira na to kako se određivao pojam kulturnih dobara i da li su ona uvek kao takva označavana, uvek su uživala određenu pravnu zaštitu. Ratovi povlače za sobom razaranja u kojima neizbežno stradaju kulturna dobra. Do uništavanja kultutrnih dobara dolazi bilo kao posledica vodjenja neprijateljstava, bilo kao svesno i namerno uništavanje tih dobara kao način ratovanja. Od davnih vremena postoji tendencija da se kulturna dobra zaštite od posledice vođenja neprijateljstava. Mnoga pravila o vođenju rata sadržavala su pravila koja štite određene objekte, najčešće religiozne prirode. Postojeća običjana pravila kodifkovana su prvi put sredinom 19. veka. Međunarodnopravna zaštita kulturnih dobara za vreme rata prvi put je došla do izražaja u Haškoj konvenciji o zakonima i običajima rata na koopnu iz 1899. Godine kojom se predviđaju obaveze u pogledu zaštite kulturnih dobara prilikom opsada i bombardovanja. Istom konvencijom zabranjuje se uništavanje objekata koji predstavlja-ju kulturna dobra. Kasnija Haška konvencija iz 1907. godine o zakonima i običajima rata razradila je ova pravila u okviru Pravilnika pridodatog Haškoj konvenciji. Najvažniju oblast svakako predstavlja Haška konvencija o zaštiti kulturnih dobara u vreme oružanog sukoba iz 1954. godine i dva Protokola dodatih Konvenciji.

Objavljeno
2016-06-30
Sekcija
Pregledni naučni rad