ITALIJANSKO ZAKONODAVSTVO I ISKUSTVO SA OCENOM O KONFISKACIJI I PONOVNOJ UPOTREBI DOBARA DOBIJENIH ORGANIZOVANIM KRIMINALOM I OSTALI KRIMINOLOŠKI FENOMENI

Apstrakt

Pod savremenom strategijom borbe protiv organizovanog kriminala tema vezana za meru oduzimanja imovine uvek zauzima centralno mesto.

To je oblast koja spada u krivično pravo i za koju je povećana zainteresovanost od strane međunarodnih i nacionalnih pravnih poredaka, a, takođe, velika je zainteresovanost i Evropskog suda za ljudska prava i drugih zemalja koje su primaoci zahteva za međunarodnu saradnju sudova.

Intervencija Saveta Evropske unije, na ovom polju, putem Direktiva i odluka doprinosi, s jedne strane, inovativanom cilju, gde sve države članice raspolažu efektivnim normama kojima regulišu oduzimanje prihoda stečenih kriminalom, a s druge strane, naglašena je važnost primene načela reciprociteta kod odluka konfiskacije, uvedeno harmonizacijom različitih nacionalnih pravila.

Rastući razvoj borbe protiv organizovanog kriminala, rezultirao je u italijanskom pravnom sistemu stvaranjem više oblika konfiskacije koja se mogu pripisati posebnoj kategoriji i primeniti uglavnom u krivičnom postupku, ali i u drugoj oblasti, nazvanoj ‘PREVENTIVNE MERE’, što je pravna kategorija prikladna italijanskom pravnom poretku.

1. Istorijski razvoj preventivnih mera

Istorijski gledano, mera prevencije uvedena je kao upravna mera policije koja se primenjivala u prošlosti za podvrgavanje kontroli bez povezivanja sa osuđujućom presudom sa nametanjem posebnih mera ograničenja lične slobode licima koja se smatraju opasnim da će počiniti krivično delo. U prošlosti su bile primenjivane na osumnjičene za antinacionalne aktivnosti, za vreme perioda fašizma.

Od 1956. godine, mere su upotrebljene samo na zahtev lokalne policije, šefa policije u svakoj italijanskoj provinciji, a od iste godine i na zahtev Republičkog javnog tužioca i imale su personalni karakter, ne i imovinski. Od 1965., primenjuju se i na lica koja se dovode u vezu sa mafijaškim i sličnim organizacijama. Od 1982. godine uvedene su i imovinske mere prevencije koje kroz postupak vode do konfiskacije i konfiskuje se imovina stečena ilegalnim putem bez dovođenja u vezu sa posebnim krivičnim postupkom.

Evolucija materije mera prevencije kao instrumenta u borbi, posebno protiv organizovanog kriminala je sledeća:

1. Od 1965. do 1982. uvode se lične mere za osumnjičenog člana mafije da obavezno boravi na teritoriji domaće zemlje.
2. Od do 1990. uvode se imovinske mere.
3. Od 1993. do 2000. uvode se i : saradnici u pravu, najpogodnija tehnička sredstva, važnost materije krivičnih dokaza u prevenciji, istražne tehnike se

Mere prevencije, personalne i imovinske, primenjuju se u autonomnom postupku, koji se razlikuje od krivičnog i zasniva se na oceni opasnosti subjekta i imovini koja je nezavisna od prethodno učinjenog dela od strane subjekta ili krivičnih presuda.

Imovinske mere prevencije znatno su poboljšane najnovijom legislativom koja trenutno dobija oblik kao instrument u borbi protiv akumulacije ilegalno stečene imovine.

Zakon za borbu protiv mafije potvrdio je da proces imovinske prevencije može samostalno početi ili se nastaviti čak i u odsustvu ili boravku u inostranstvu predlagača. Takođe, u istom zakonu kaže se da se mera imovinske prevencije može primeniti odvojeno, a takođe se

ista mera može primeniti i u slučaju smrti subjekta protiv kog može biti uperen nalog za konfiskaciju.

2.  Slučaj smrti učinioca

Kad smrt učinioca nastupi pre pokretanja postupka, predlog imovinskih mera će biti usmeren ka naslednicima sa završetkom postupka u roku od 5 godina od smrti. Na naslednike će se primeniti imovinske mere i u slučaju smrti učinioca u toku postupka.

Procedura imovinske prevencije je, stoga, došla do toga da se suštinski karakteriše kao parnični postupak koji je praćen, ali ne uvek paralelno sa krivičnim postupkom i odnosi se na utvrđivanje lične odgovornosti optuženog. Najveća prednost imovinskih mera u odnosu na krivični postupak jeste što je efikasniji.

3.  Sprovođenje istrage

Prva faza istrage je u nadležnosti tužioca (opštine ili okruga, u zavisnosti od tipa mera prevencije), i upravnika policije; druga faza se razvija u toku postupka prevencije sa mogućom inicijativom suda po službenoj dužnosti.

Istrage se mogu voditi, ne samo za lica kojima se izriču mere prevencije, nego i za bračnog druga, decu, one koji su živeli sa učiniocem poslednjih 5 godina, kompanije ili udruženja čija imovina može da se poveže sa učiniocem direktno ili indirektno.

4.  Konfiskacija

Kroz navedene istrage očekuje se da će navedena dobra biti oduzeta, i pre početka istražnog pretresa u procesu prevencije, može se raspolagati merom konfiskacije, ako postoji realna opasnost od rasturanja, oduzimanja ili otuđenja.

Dobra koja mogu biti podvrgnuti svakoj vrsti konfiskacije: pokretne i nepokretne stvari, registrovane pokretne stvari i generalno sva dobra, koja služe za potrošnju ili uživanje.

2.  Primena Ustava

U tom smislu, treba pomenuti da su imovinske preventivne mere, u italijanskom pravosuđu, karakteristične po širokoj ustavnoj pokrivenosti. To je bitan instrument protiv organizovanog kriminala, koji ima temelje u članovima 41. i 42. Ustava.

Ne manje značajne su, norme sadržane u članu 42. Ustava, koje štite privatnu svojinu, ali u granicama društvene funkcije: ograničenje prava na imovinu u cilju zaštite interesa individue.

Kao zaključak, navedeno je namenjeno kao doprinos radu integracije pravnih sistema različitih evropskih zemalja, u borbi protiv organizovanog kriminala, sa usvajanjem pravnih instrumenata koji su ne samo efikasni, nego poštuju i ustavne principe koji su osnov svakog reda.

Prevod: Sonja Risteski