ПОЈЕДНОСТАВЉЕНЕ ФОРМЕ ПОСТУПАЊА У ПРЕКРШАЈНИМ СТВАРИМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ - прекршајни налог и споразум о санкцији -

  • Ljubinko Mitrović, PhD Прекршаји представљају посебну категорију казнених деликата којима се крши јавни поредак, односно повређују прописи о економском и финансијском пословању утврђени законом, односно другим прописом за које су одређена обиљежја и за које су прописане посебне санкције. За ову врсту казнених деликата предвиђено је и низ прекршајних санкција од којих посебно треба истаћи новчану казну чијим се изрицањем у прекршајном поступку, односно њеним извршењем остварују и значајна средства у буџетима различитих нивоа власти. Стога, у свим модерним државама свијета законодавни органи настоје уредити прекршајни поступак на начин да он буде што сврсисходнији, ефикаснији и економичнији, а што опет у крајњем исходу води ка значајнијем и бржем пуњењу одговарајућег буџета. Интересантна форма поједностављеног рјешавања прекршајних деликата која је уведена у прекршајно законодавство Републике Српске, односно Босне и Херцеговине 2006. године доношењем Закона о прекршајима Републике Српске, односно одговарајућим прекршајним законима у Босни и Херцеговини јесте тзв. прекршајни налог. Данас је то посебан институт покретања и вођења прекршајног поступка, а самим тим и рјешавања највећег броја прекршајних предмета (предвиђен и у прекршајним законодавствима Републике Словеније, Републике Хрватске и најновије, у Закону о прекршајима Црне Горе). С друге стране, овај законски текст предвиђа још једну форму поједностављеног поступања у прекршајним стварима: то је тзв. споразум о санкцији. У овом реферату биће ријечи управо о наведеним формама поступања.
Ključne reči: прекршај, прекршајни поступак, прекршајни налог, захтјев за покретање прекршајног поступка, споразум о санкцији.

Apstrakt

Прекршаји представљају посебну категорију казнених деликата којима се крши јавни поредак, односно повређују прописи о економском и финансијском пословању утврђени законом, односно другим прописом за које су одређена обиљежја и за које су прописане посебне санкције. За ову врсту казнених деликата предвиђено је и низ прекршајних санкција од којих посебно треба истаћи новчану казну чијим се изрицањем у прекршајном поступку, односно њеним извршењем остварују и значајна средства у буџетима различитих нивоа власти. Стога, у свим модерним државама свијета законодавни органи настоје уредити прекршајни поступак на начин да он буде што сврсисходнији, ефикаснији и економичнији, а што опет у крајњем исходу води ка значајнијем и бржем пуњењу одговарајућег буџета. Интересантна форма поједностављеног рјешавања прекршајних деликата која је уведена у прекршајно законодавство Републике Српске, односно Босне и Херцеговине 2006. године доношењем Закона о прекршајима Републике Српске, односно одговарајућим прекршајним законима у Босни и Херцеговини јесте тзв. прекршајни налог.

Данас је то посебан институт покретања и вођења прекршајног поступка, а самим тим и рјешавања највећег броја прекршајних предмета (предвиђен и у прекршајним законодавствима Републике Словеније, Републике Хрватске и најновије, у Закону о прекршајима Црне Горе). С друге стране, овај законски текст предвиђа још једну форму поједностављеног поступања у прекршајним стварима: то је тзв. споразум о санкцији. У овом реферату биће ријечи управо о наведеним формама поступања.

Objavljeno
2013-04-30
Sekcija
Pregledni naučni rad