СЛОБОДА ВЕРОИСПОВЕСТИ И ПРАВНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА

  • Vladimir Đurić, PhD Институт за упоредно право, Београд
Ključne reči: слобода вероисповести, устав, цркве и верске заједнице, регистрација

Apstrakt

Колективна слобода вероисповести правни је основ настанка и аутономног егзистирања цркава и верских заједница. Устави европских држава гарантују да се слобода вероисповести ужива у заједници са другима, или прокламују да је испољавање вере слободно. У већини анализираних система цркве и верске заједнице су посебна уставна категорија. Такође, у већини држава усвојен је модел вишеслојног регулисања односа између државе и цркава и верских заједница и њиховог правног положаја. Та питања уређена су различитим правним актима које, осим уставних аката, чине међународни споразуми, закони и споразуми између државе и цркава и верских заједница. Положај цркава и верских заједница одређен је системом извора права и обрнуто. У свим анализираним државама цркве и верске заједнице немају истоветан правни статус. Неке од њих имају статус правног лица јавног права, док су неке удружења приватног права. Новоосноване цркве и верске заједнице у већини анализираних држава стичу правни субјективитет формалном регистрацијом. Да би биле регистроване, или да би им био признат статус правног лица јавног права, или удружења са посебним правима у правном поретку, цркве и верске заједнице треба да испуне одређене услове - да окупљају, одређени број лица, да имају своје верско учење, да имају основни правни акт који регулише организациону структуру и права и обавезе чланова, да постоје одређени временски период пре регистрације, односно признавања посебног статуса, као и да испољавају лојалност према правном поретку и испуњавају обавезе према држави.

Objavljeno
2012-01-31
Sekcija
Originalni naučni rad