USTAVNO ODREĐENJE MODELA IZBORNOG SISTEMA I ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE

  • Miroslav Đorđević, PhD Institut za uporedno pravo, Beograd
Ključne reči: izborni sistem, ustav, proporcionalni sistem, države bivše Jugoslavije, ustavno određenje, ustavno pravo.

Apstrakt

Zakonodavac se u određenom broju zemalja odlučio da eksplicitno ili implicitno samim ustavom propiše model izbornog sistema i na taj način mu, kao jednoj od najvišoj vrednosti, pruži najjaču pravnu zaštitu. Iako su ovakva rešenja najčešće motivisana sprečavanjem zloupotrebe izmene izbornog sistema, što predstavlja veoma osetljivo pitanje, na osnovu teorijskih razmatranja i uporednopravnih primera se može zaključiti da ovakvo ustavno predviđanje po pravilu donosi više štete nego koristi, te da se efkasnija zaštita može postići na druge načine. Implicitno određenje izbornog sistema predstavlja najnepoželjnije rešenje, jer dovodi do nesigurnosti i otvara prostor za najrazličitija tumačenja, što ne znači, kako primeri pokazuju, da su na to imuni ustavi koji eksplicitno determinišu model izbornog sistema. Na primeru ustava nekadašnjih jugoslovenskih država mogu se videti gotovo svi, različiti pristupi ovom pitanju. Hrvatska, Makedonija i Crna Gora uopšte ne poznaju ustavno određenje modela izbornog sistema, Slovenija poznaje pak eksplicitno, Bosna i Hercegovina delimično (samo za jedan entitet), a Srbija implicitno ustavno određenje modela izbornog sistema, koje bi u budućoj reviziji ustava trebalo promeniti, tj. ukloniti. U traženju prave mere materiae constitutionis treba nastupiti restriktivno, uz uvažavanje potrebe za elastičnim rešenjima kada odnosno pitanje to nalaže. Kako odabir izbornog modela spada u jedno od takvih pitanja, njegovo određenje je najbolje ostaviti relevantnom zakonu, a zaštitu obezbediti traženjem kvalifkovane većine za njegovo donošenje i izmenu.

Objavljeno
2017-12-31
Sekcija
Pregledni naučni rad