SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU KAO POSEBAN INSTRUMENT SPOLJNE POLITIKE EU

Apstrakt

Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju u pravnom smislu predstavljaju “relativno nove” instrumente vodjenja spoljne politike EU. U pogledu nastanka i trajanja, kao i po pravnoj prirodi i sadržini sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju predstavljaju samo modifkovanu verziju sporazuma koje je Evropska zajednica zaključivala sa pridruženim državama počev od 1960. godine, a posebno u odnosu na tzv. “Evropske sporazume”, koje je EZ zaključivala između 1990. i 1996. godine sa državama centralne Evrope. U političkom smislu, u radu je zauzet stav da EU nakon stupanja na snagu Sporazuma iz Lisabona vodi spoljnu politiku na principima i instrumentima koje je u ranijem vremenu koristila EEZ i EZ. Međutim, ono što razlikuje sporazume o stabilizaciji i pridruživanju od tradicionalnih međunarodnih sporazuma jeste njihovo hijerarhijsko mesto u pravnom poretku pridružene države.

U tom smislu, rad je podeljen u tri dela. U prvom delu se daje prikaz političkog okvira koji prethodi procesu stabilizacije i pridruživanja. Drugi deo opisuje proces stabilizacije i pridruživanja kroz analizu procesa pridruživanja kao pravnog okvira za uspostavljanje procesa stabilizacije i pridruživanja. Treći deo rada je posvećen mestu SSP-a u pravnom poretku pridružene države.