POIMANJE USTAVNIH PRAVA PREMA USTAVU REPUBLIKE SLOVENIJE I U NEKIM KOMPARATIVNIM PRAVNIM SISTEMIMA

  • Boštjan Tratar Docent Fakulteta za državne i evropske studije na Brdu kod Kranja, generalni državni pravobranilac Republike Slovenije
Ključne reči: ustavna prava, odbrambena prava, konstitutivno-institucionalno poimanje ustavnih prava, vrednosni sistem, Slovenija, Švajcarska, Nemačka

Apstrakt

Autor u članku proizlazi iz činjenice, da su se ustavna prava u početku poimala samo kao odbrambena prava (tj. prava negativnog statusa) usmerena protiv države, koja dakle pojedinca, a to znači pre svega njegovo vlasništvo i slobodu, štite od posezanja u njegova prava, odnosno kršenja prava od strane države. Međutim, razvoj države i društva, sve od tzv. liberalne države pa do socijalne države (i tzv. kooperativne države), prouzrokovao je nastanak, odnosno razvoj novih funkcija ustavnih prava. Naime, ustavna prava su zbog sve jače uloge države na socijalnom području te zbog sve većeg uticaja nedržavnih subjekata te odnosa među privatnopravnim subjektima dobijala ulogu tzv. objektivnog reda vrednosti, koji treba da se ostvari u svim društvenim odnosima, takođe u odnosima među privatnopravnim subjektima (putem tzv. pozitivnih dužnosti države). Govori se o novom, procesnom vidiku treće generacije ustavnih prava. Za slovenački ustavni sistem možemo takođe potvrditi da imaju ustavna prava, ne samo odbrambenu funkciju, već su i vrednosna merila (vrednosna usmerenja), sudska te posebice ustavosudska praksa moraju ova pravna načela, odnosno vrednosti prevoditi u pravna pravila, koja treba da budu određena u takvoj meri da ih je moguće ostvarivati. Poimanje, koje je zastupano u i komparativnim pravnim sistemima (Nemačka, Švajcarska), u kojima se ustavna prava tretiraju kao vrednosne norme (što znači dužnost države da ih ostvaruje, odnosno obezbeđuje u čitavom pravnom sistemu na aktivan način), došlo je do izražaja takođe u novom slovenačkom Ustavu u prvoj rečenici prvog st. čl. 5 Ustava. Objektivni sadržaj ustavnih prava možemo iz Ustava razabrati već iz njihovog položaja u Ustavu, a to je odmah posle Preambule i posle prvog poglavlja, koji određuje temeljne karakteristike Slovenije kao demokratske republike te kao pravne i socijalne države. Ustavna prava su takođe elemenat državnog konstituisanja i sa time (društvene, državne) integracije; ona tvore podlogu svake ljudske delatnosti, a posebno državnog delovanja. Radi se o priznanju da su ustavna prava temeljne vrednosti ustavnog uređenja (vrednosna usmerenja), zato ih je država (tj. zakonodavna, izvršna i sudska grana vlasti) dužna poštovati, odnosno ne samo štititi, to jest, odustati od posezanja odnosno kršenja, nego takođe obezbeđivati (što znači aktivno ostvarivati i u horizontalnim pravnim odnosima).

Objavljeno
2015-08-31
Kako citirati
Tratar, B. (2015) POIMANJE USTAVNIH PRAVA PREMA USTAVU REPUBLIKE SLOVENIJE I U NEKIM KOMPARATIVNIM PRAVNIM SISTEMIMA, Strani pravni život, 59(3), стр. 11-29. Available at: https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/157 (приступљено: 26 Септембар2021).
Sekcija
Originalni naučni rad