ODNOS ZAHTEVA ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEIZVRŠENJA UGOVORA O PRODAJI ROBE SA DRUGIM PRAVNIM SREDSTVIMA POVERIOCA

Apstrakt

Predmet ovog rada je odnos između zahteva za naknadu štete zbog povrede ugovora o prodaji robe i drugih pravnih sredstava koja poveriocu stoje na raspolaganju u tom slučaju. Težište interesovanja je na našem pravu i na početku se daje pravni osnov odgovornosti dužnika za štetu zbog povrede ugovora prema Zakonu o obligacionim odnosima, a nakon toga se razmatra uticaj zadocnelog izvršenja i uticaj raskida ugovora na naknadu štete, s obzirom da su to, po pravilu, moguća rešenja sporne situacije nakon upotrebe poveriočevih pravnih sredstava. Posebna pažnja u radu je posvećena pitanju odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke na stvari i kupčevom zahtevu za naknadu štete u tom slučaju, ne samo zato što je ovo pitanje uređeno specijalnim pravilima, već i zato što ono dobro ilustruje slabost rešenja po kome se zahtev za naknadu štete umesto ispunjenja ugovora, jednako kao i raskid ugovora, uslovljavaju protekom naknadnog roka. U radu se konstatuje da je to pravilo nekada suprotno poveriočevom opravdanom interesu da odmah po učinjenoj povredi raskine ugovor, a predstavljanje rešenja uporednog prava, posebno primeri Bečke konvencije i nemačkog prava, pokazuju da se ovaj problem može pravazići a da se istovremeno ne naruši shema raskida ugovora na osnovu proteka naknadnog roka za izvršenje.