ZAHTEV ZA IZVRŠENJE UGOVORA U NAKNADNOM ROKU KOD UGOVORA O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBE

Apstrakt

U ovom radu se analiziraju bitna pitanja koja se postavljaju u vezi sa zahtevom za izvršenje ugovora u naknadnom roku kod ugovora o međunarodnoj prodaji robe. Cilj koji se postiže upotrebom ovog zahteva jeste da se ugovorne obaveze ispune upravo onako kako glase i time se podržava načelo ugovornog prava pacta sunt servanda. Pravni sistemi koji zahtev za izvršenje ugovora u naknadnom roku uređuju kao posebno pravno sredstvo poverioca za njega vezuju određene pravne posledice, od kojih je najvažnija ta što poverilac, kome dužnik ne pruži ispunjenje ni u naknadnom roku, njegovim protekom stiče pravo da ugovor raskine u situacijama kada on to ne bi mogao zato što povreda ugovora nije tako ozbiljna i teška da bi se zbog nje dopustio raskid ugovora. Drugim rečima, zahtev za izvršenje ugovora u naknadom roku predstavlja stepenicu na putu realizacije prava da se ugovor raskine, što omogućava da se komplikovani međunarodni trgovinski sporovi reše na jedan fleksibilan i jednostavan način, uz izbegavanje vođenja skupih, dugotrajnih i često neizvesnih postupaka pred sudovima i arbitražama. Ove koristi prepoznala su brojna prava, kao i najznačajniji međunarodni izvori prava za ugovor o međunarodnoj prodaji robe i u radu se predstavljaju rešenja koja o tom pravnom sredstvu poverioca predviđaju Bečka konvencija, UNIDROIT Načela za ugovore u međunarodnoj trgovini, Načela evropskog ugovornog prava i Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije.