BRISEL IIa REGULATIVA SAVETA O NADLEŽNOSTI I PRIZNANJU I IZVRŠENJU ODLUKA U BRAČNIM STVARIMA I STVARIMA RODITELJSKE ODGOVORNOSTI ZA ZAJEDNIČKU DECU OBA BRAČNA PARTNERA - REGULATIVA SAVETA BROJ 2201/2003

Apstrakt

Sloboda kretanja sudskih odluka predstavlja jednu od bitnih pretpostavki za uspostavljanje jedinstvenog sudskog (pravnog) prostora u Evropskoj uniji. Ujednačavanje pravnih pravila u ovoj oblasti započeto je usvajanjem Konvencije o nadležnosti i priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima (Briselska konvencija) doneta 27. septembra 1968. godine. Međutim, izvan dometa ove konvencije su ostala brojna pitanja vezana za ovu problematiku, uključujući i oblast bračnih odnosa. Prvi pokušaj regulisanja ovih pitanja u oblasti bračnih odnosa u Evropskoj uniji učinjen je donošenjem Konvencije o nadležnosti i priznanju i izvršenju presuda u bračnim pitanjima (Brisel II Konvencija), 28. maja 1998. godine. Ona je rezultat realnih potreba država članica, ali istovremeno, kao način regulisanja, ona predstavlja proizvod jasno omeđenog, tada aktuelnog, pravnog osnova za regulisanje ove materije. Usvajanje Amsterdamskog sporazuma 1997. godine stvorilo je pravne pretpostavke za regulisanje ove materije sekundarnim pravnim aktima Evropske unije. Međutim, one su postale primenljive tek nakon stupanja na snagu Amsterdamskog sporazuma 1999. godine. U skladu sa tim, već naredne 2000. godine usvojena je Regulativa Saveta (EZ) broj 1347/2000 o nadežnosti, priznanju i izvršenju presuda u bračnim stvarima i stvarima roditeljske odgovornosti za zajedničku decu, a 2003. godine izvršena je i njena dopuna Regulativom Saveta (EZ) broj 2201/2003 o nadležnosti, priznanju i izvršenju presuda u bračnim stvaima i stvarima roditeljske odgovornosti za zajedničku decu oba supružnika – Brisel IIa Regulativa.