ODŠTETA POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI – KOMPARATIVNI PRISTUP

Apstrakt

Značaju zaštite zaposlenih kada je reč o rizicima povrede na radu i profesionalne bolesti nije oduvek bila pridavana pažnja kao danas. Na početku ovi rizici su smatrani rizicima samog postojanja dok danas oni, već tradicionalno, imaju preferencijalni tretman u odnosu na povrede i bolesti koje nisu nastale u vezi sa radom. I iako postoje mnogobrojni razlozi za ovakav pristup on trpi i ozbiljne kritike - te je stoga i napušten u nekim zemljama. Bilo kako bilo – sam pristup pitanju odštete povreda na radu i profesionalnih bolesti može ići od primene sistema odštete zaposlenih, pa do sistema odgovornosti poslodavca za odštetu zaposlenih, mada oni po pravilu postoje istovremeno i dopunjuju jedno drugo. Izbor u pogledu toga koji će se od pomenutih sistema primenjivati zavisi od države u pitanju, mada treba imati u vidu da primena sistema odgovornosti poslodavca za odštetu zaposlenih kao jedinog “leka” jeste rešenje kojem ni jedna evropska država nije pribegla, iako je u nekim državama primećena tendencija napuštanja sistema odštete zaposlenih, uz davanje prioriteta sudskoj proceduri.

Kako se radi o tematici koja je značajna i za zaposlene i za poslodavce, ovo istraživanje obavljeno je sa ciljem da se napravi pregled različitih sistema odštete, kao i da se stvori ideja o njihovim osobinama. S tim u vezi, zaključak do kog se dolazi jeste da, bez obzira na pristup za koji se država u pitanju odluči kada govorimo o odšteti zaposlenih za povrede na radu i profesionalne bolesti, zakonodavac mora težiti rešenju kojim će se postići ravnoteža interesa zaposlenih za adekvatnom odštetom, kao i interesa poslodavaca da umanje svoje troškove. Ovo se čini neophodnim kako bi se postigli socijalni mir i socijalna pravda u pogledu ove problematike.