OPŠTE KARAKTERISTIKE OSNOVNOG POJMA TERORIZMA

Apstrakt

Definisanje nečeg predstavlja uvod u nešto ili u idealnom slučaju, davanje preciznog objašnjenja šta nešto znači - proces koji omogućava da se sagleda razlog i smisao određene pojave, pronikne u njenu suštinu. Međutim, ukoliko se ne može postići preciznost takve vrste, onda se mora ocrtati put ka njenom širem utemeljenju. Na planu konkretne analize, osnovna i polazna analitička kategorija podrazumeva razumno značenje termina – „terorizam“, pri čemu se posebno razmatraju njegovi mnogostruko raznovrsni aspekti kao što su motivacija, geografski konteksti, aspekti udruživanja terorista ili njihovo individualno delovanje, buduće forme terorističkog angažovanja. Naravno, tu figuriraju i brojna etička pitanja i problemi, a posebnu pažnju privlači i osvetljavanje „imidža“ koji se o terorizmu kreira kroz medije. Upravo, oni koji nastoje da postignu konsenzus u pogledu značenja termina „terorizam“ i kako se sa njim uhvatiti u koštac, došli su do zaključka da je gotovo nemoguće pronaći okvir za jedinstvenu opšteprihvatljivu definiciju. Međutim, iako ne postoji konsenzus u definisanju terorizma, postoji opšteprihvaćeno shvatanje da teroristi danas deluju globalno i da eskaliraju svoje aktivnost proizvodeći ekstremni haos i nasilje.

Za razmatranje pojmovnog određenja ili definisanja „terorizma“, ovi fragmenti ili izloženi stavovi će nam poslužiti kao upozorenje da se krećemo po veoma „klizavom terenu“, gde se neprekidno sudara veliki broj definicija, bogatstvo određenja sa brojnim neusaglašenostima, protivrečnostima, nepreciznostima, nedorečenostima. Neke od definicija su kratke i precizne sadržine, neke samo implicitno kažu sta je „terorizam“, neki koncepti se poklapaju sa onima na kojima počiva sadržaj osnovnog pojma, neke formulacije se baziraju na sasvim suprotnim pristupima u omeđavanju ovog krivičnog dela na oblast nacionalnog zakonodavstva itd. Na kraju, kada se sve svede na jednu ravan, proizilazi da se kao sada nikada nije raspravljalo o ovoj kompleksnoj temi, a da su rezultati do kojih se došlo veoma skromni, čak nezadovoljavajući. Jednom reči, mora se priznati da u tom pogledu i nije ostvaren neki napredak. Pa ipak, individualna i kolektivna naučna misao je na svoj način doprinela definisanju pravnih obrisa terorizma, i najzad njegova obeležja su u značajnoj meri izložena ili određena posebnim ugovorima i precedentnim pravom, za koje se može reći da su ipak kristalizovala ovaj pojam ili njegova osnovna obeležja, tj. glavne karakteristike. Iz ovog upućivanja, kako ističe autor, izvesno je da među mnogobrojnim teorijskim pozicijama postoje znatne razlike. Upravo, kaže on, pogled na ravan suštinskog omeđavanja pojma terorizma omogućiće nam da u sveukupnom pristupu (uz određenu selekciju) dobijemo zanimljive i aplikativne zaključke koji nam, dalje, mogu koristiti u objašnjavanju i proučavanju kako karaktera, tako i specifičnog sadržaja pojma terorizma, a sve u funkciji iznalaženja najoptimalnijeg modela borbe protiv njega, odnosno pronalaženja načina pomoću kojih ovaj cilj može da se ostvari. I to uvek iznova, istražujući tu permanentnu društveno-negativnu dimenziju ljudskog ponašanja, ukazujući uvek na nove i nove međusobne veze u kretanjima i modalitetima njenog manifestovanja.

Ovo treba potcrtati, jer daleko više od drugačijih načina vršenja krivičnih dela, terorizam intenzivira opasnost pri određenim uslovima. Posmatran kroz prizmu društvene stvarnosti, on je životna činjenica, sve češća i sve monstruoznija u ispoljavanju kriminaliteta sa svojom osobenom pojedinačnom i kolektivnom štetnošću, pa stoga i posebna kategorija u krivično-pravnom smislu koja nužno mora da ima i svoje specifičnosti, zaključuje autor. U našem zakonodavstvu ovo krivično delo se tretira članom 391 KZS.