KRIVIČNA ODGOVORNOST PRAVNIH LICA U LETONIJI - NAČELNI UVIDI, OSOBENOSTI I AKTUELNOSTI

  • Kristīne Strada-Rozenberga, Dr. iur.
    e-mail: strada@lu.lv
    Profesor, dekan, Pravni fakultet, Univerzitet u Letoniji, Letonija
  • Jānis Rozenbergs, Dr. iur. Predavač, Pravni fakultet, Univerzitet u Letoniji, Letonija

Apstrakt

Put koji su prošli letonsko normativno regulisanje i letonska krivičnopravna doktrina kako bi došli do mogućnosti primene krivičnopravnih mera protiv pravnih lica nije bio ni brz ni jednostavan. Početno stanovište je bilo da ovakva mogućnost ne bi bila u skladu sa osnovnim načelima krivičnog prava Letonije budući da, istorijski gledano, psihološko razumevanje krivice predstavlja karakteristiku letonskog prava, te se krivica opredeljuje kao psihološki stav nekog lica prema krivičnom delu, a krivica je takođe jedan od elemenata krivične odgovornosti. Stoga nije bilo jasno kako bi ovakvo određenje krivice bilo u skladu sa kažnjavanjem jedne „pravne fikcije” kao što je pravno lice u krivičnopravnom kontekstu. Način na koji je Letonija mogla da prilagodi svoje propise različitim međunarodnim normativnim dokumentima kojima je pristupila, a da istovremeno ne utiče na dominantne osnovne institute svog krivičnog prava, tražen je prilično nevoljno. Dugogodišnje diskusije dovele su do toga da su u krivično pravo uvedene prinudne mere, koje postoje izvan sistema krivičnih sankcija, a koje se mogu izreći u odnosu na pravna lica. Shodno tome, definisani su i kriterijumi za primenu tih mera na pravna lica, od kojih se kao ključni kriterijum izdvaja izvršenje krivičnog dela od strane fizičkog lica povezanog sa pravnim licem, a koje je u interesu pravnog lica ili koje je posledica nedovoljne kontrole od strane pravnog lica. Posledično, razvijene su i odgovarajuće procesne norme, kojima se pravna lica u značajnoj meri izjednačavaju sa optuženim fizičkim licima u krivičnom postupku. Iako krivičnopravni propisi kojima se omogućava primena krivičnopravnih prinudnih mera u odnosu na pravna lica postoji u Letoniji već šesnaest godina, praksa primene ovih krivičnopravnih instrumenata počela je da se razvija tek u poslednjih nekoliko godina. To je za posledicu imalo i identifikovanje određenih nedostataka u normiranju, te se već sada može pristupiti analizi koja bi poslužila za unapređenje pravnog okvira.

Reference

Baumanis, J. 2012. Piespiedu ietekmesanas lidzeklu piemerosanas process. Jurista vards, 42(741).

Brodowski, D. 2014. Minimum Procedural Rights for Corporations in Corporate Criminal Procedure. In: Brodowski, D., et al. Regulating Corporate Criminal Liability. Cham: Springer International Publishing Switzerland, pp. 211-226.

Brodowski, D. et al. 2014. Regulating Corporate Criminal Liability. Cham: Springer International Publishing Switzerland.

Gratkovska, I. 2005. Juridisko personu kriminalatbildibas realizacijas tiesiskie aspekti. Jurista Vards, 23(378).

Krastins, U. 2004. Vai Kriminallikuma ir vajadzigas antikonstitucionalas normas. Jurista Vards, 11(316).

Neira Pena, A. M. 2014. Corporate Criminal Liability: Tool or Obstacle to Prosecution? In: Brodowski, D. et al. (eds.), Regulating Corporate Criminal Liability. Cham: Springer International Publishing Switzerland, pp. 197-210.

Website References

FATF, 2012. Finansu darijumu darba grupas (FATF) rekomendacijas. Pienemtas FATF plenarsede 2012. gada februari. Avaialable at: https://www.fatf-gafi.org/publications/fatfrecommendations/documents/fatf-recommendations.html, (4. 10. 2021).

LRIMIC, 2020. Latvijas Republikas Iekslietu ministrijas Informacijas centra (LRIMIC) statistika par personam, kuram ir tiesibas uz aizstavibu un cietusajiem. Available at: https://www.ic.iem.gov.lv/lv/statistika-par-personam-kuram-ir-tiesibas-uz-aizstavibu-un-cietusajiem, (4. 10. 2021).

LRTM, 2021. Latvijas Republikas Tieslietu ministrijas (LRTM) likumprojekts VSS-814 “Grozijumi Kriminalprocesa likuma”. Available at: http://tap.mk.gov.lv/lv/mk/tap/?pid=40506859, (4. 10. 2021).

Meijers Committee, 2014. Note on the Council General Approach on the Directive on the presumption of innocence and the right to be present at trial. Available at: https://www.eerstekamer.nl/eu/documenteu/cm1416_note_on_the_council_general/f=/vjpqk1lo3uky.pdf, (4. 10. 2021).

Legal Sources

CETS, 1990. Council of Europe, Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime (CETS No. 141). Available at: https:// rm.coe.int/168007bd23, (4. 10. 2021).

CETS, 2000. Council of Europe, Criminal Law Convention on Corruption (CETS No. 173). Available at: https://rm.coe.int/168007f3f5, (4. 10. 2021).

EU Act 1995. Council Act of 26 July 1995 drawing up the Convention on the protection of the European Communities’ financial interests. OJ C 316, 27.11.95, pp. 48-95.

EU Framework Decision 2000. Council Framework Decision of 29 May 2000 on increasing protection by criminal penalties and other sanctions against counterfeiting in connection with the introduction of the euro. OJ L 140, 14.06.2000, pp. 1-3.

EU Resolution 1999. Council Resolution of 28 May 1999 on increasing protection by penal sanctions against counterfeiting in connection with the introduction of the euro. OJ C 171, 18.06.1999, pp. 1-2.

UNODC, 2000. United Nations Convention against Transnational Organized Crime. Adopted by General Assembly resolution 55/25. Available at: https://www.unodc.org/documents/treaties/UNTOC/Publications/TOC%20Convention/TOCebook-e.pdf, (4. 10. 2021).

Objavljeno
2022-03-02
Sekcija
Članci