ZAŠTITA UZBUNJIVAČA: IZMEĐU JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA
Apstrakt
Evropski sud za ljudska prava doneo je tokom 2021. godine presudu u predmetu Halet protiv Luksemburga, koja predstavlja presedan u pogledu zaštite uzbunjivača. Imajući u vidu stav Velikog veća, čini se da tumačenje Evropskog suda za ljudska prava u navedenom predmetu može da deluje tako što će odvratiti potencijalne uzbunjivače, a naročito one koji su zaposleni u multinacionalnim kompanijama, da ostvare svoju nameru. Na nivou Evropske unije, 2019. godine doneta je Direktiva o zaštiti lica koja prijavljuju povrede prava Evropske unije, a koja je trebalo da bude implementirana u nacionalna zakonodavstva do kraja 2021. godine. Međutim, nameće se pitanje da li postojeći evropski standardi sadrže dovoljno efikasne mehanizme za zaštitu uzbunjivača u svim sektorima ili se na nacionalnom nivou može obezbediti viši nivo zaštite. U pokušaju da damo odgovor na to pitanje, u radu ćemo najpre analizirati presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga, zatim ćemo ukazati na odredbe predmeta Guža protiv Moldavije koje su uzete u obzir prilikom donošenja prethodno navedene presude, a zatim ćemo se osvrnuti na presudu Hajniš protiv Nemačke, koja je takođe imala uticaj prilikom odlučivanja Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga. Kako bismo ukazali na to da nije opravdano očekivati da uzbunjivači balansiraju između zaštite javnog i privatnog interesa bilo kojeg lica, ukazujemo na složenost sadržaja koncepta javnog interesa, a zatim se bavimo analizom evropskih standarda u oblasti zaštite uzbunjivača. Cilj primene navedene metodologije jeste pokušaj da se daju preporuke za unapređenje postojećeg sistema zaštite uzbunjivača, koji je i te kako neophodan kada se prijavljuje nedozvoljena radnja u privatnom sektoru.
Reference
Bezemek, C., Dumbrovsky, T. 2020. The Concept of Public Interest, Graz Law Working Paper No 01-2020. Graz. Faculty of Law, University of Graz. Dostupno na: https://ssrn.com/abstract=3701204 or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.3701204 (28. 3. 2022).
Boot, R. E. 2020. The Feasibility of a Public Interest Defense for Whistleblowing. Law and Mithology, 39(1), pp. 1-34. https://doi.org/10.1007/s10982-019-09359-1
Dussuyer, I., Armstrong, A. & Smith, R. 2015. Research into Whistleblowing, Protection Against Victimisation. Journal of Law and Governance, 10(3), pp. 34-42. https://doi.org/10.15209/jbsge.v10i3.860
Đurić, V., Vranješ, N. 2020. Pravni okvir uloge lokalne samouprave u ostvarivanju javnog interesa - primeri Republike Srbije i Republike Srpske. Godišnjak Fakulteta pravnih nauka, 10, pp. 48-63. https://doi.org/10.7251/GFP2010048DJ
Jerinić, N. 2020. Zaštita uzbunjivača u cilju borbe protiv korupcije. Doktorska disertacija,Beograd: Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Jovičić, K. 2018. Poslovne tajne: određenje i osnovi zaštite. Strani pravni život, 1, pp. 7-19. https://doi.org/10.5937/spz1801007J
Kresoja, M. 2016. Uzbunjivanje i zaštita uzbunjivača u banci - pravni i kriminalistički apsekti. Ekonomski izazovi, 5(10), pp. 94-116. https://doi.org/10.5937/EkoIzavov1610094K
Martić, M. 2016. Uporedno-pravni aspekti pojma uzbunjivača. Strani pravni život, 60(1), pp. 201-214, Dostupno na: https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/137 (28. 3. 2022).
Mates, P., Barton, M. 2011. Public versus Private Interest - Can the Boundaries Be Legally Defined. Chech Yearbook of International Law, pp. 172-189.
Scaturro, R. 2018. Defining Whistleblowing. Laxenburg. International Anti Corruption Academy.
Tomić, Z. 2019. Javni poredak: pojam i struktura. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 67(2), pp. 34-48. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1902035T
Transparency International 2020. Assessing Whistleblowing Legislation, Methodology and Guidelines for Assessment against the EU Directive and Best Practice. Berlin. Transparency International. Dostupno na: https://images.transparencycdn.org/images/2020_Toolkit_AssessingWhistleblowingLegislation_EN.pdf (28. 3. 2022).
Višekruna, A. 2016. Modeli podsticanja aktivnosti uzbunjivača na finansijskom tržištu. Pravo i privreda, 4-6, pp. 368-385.
Pravni izvori
Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms as amended by Protocols No. 11 and 14, Rome, 4. XI 1950. Dostupno na: https://www.echr.coe.int/documents/convention_eng.pdf (28. 3. 2022).
Directive (EU) 2016/943 of the European Parliament and of the Council of 8 June 2016 on the protection of undisclosed know-how and business information (trade secrets) against their unlawful acquisition, use and disclosure, L 157/1. Dostupno na: https://wipolex.wipo.int/en/text/423032 (28. 3. 2022).
Directive (EU) 2019/1937 of the European Parliament and of the Council of 23 October 2019 on the protection of persons who report breaches of Union law. Dostupno na: https://www.legislation.gov.uk/eudr/2019/1937 (28. 3. 2022).
Recommendation CM/Rec(2014)7 adopted by the Committee of Ministers of the Council of Europe on 30 April 2014 and explanatory memorandum. Dostupno na: https://rm.coe.int/16807096c7 (28. 3. 2022).
Presude Evropskog suda za ljudska prava
ECHR, Guja v. Moldova, predstavka br. 14277/04, presuda, 12. 2. 2008. https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22003-2266532-2424493%22]} (28. 3. 2022).
ECHR, Heinisch v. Germany, predstavka br. 28274/04, presuda, 21. 7. 2011. https://www.servat.unibe.ch/dfr/em282740.html https://www.servat.unibe.ch/dfr/em282740.html (28. 3. 2022).
ECHR, Halet v. Luxembourg, predstavka br. 21884/18, presuda, 11. 5. 2021. https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22001-210131%22]} (28. 3. 2022).
