KONSTITUCIONALIZOVANЈE PRAVOSUDNOG SAVETA U SEVERNOJ MAKEDONIJI I SRBIJI – MOŽEMO LI UČITI JEDNI OD DRUGIH?

Apstrakt

Severna Makedonija i Srbija, približno u isto vreme, konstitucionalizovale su pravosudne savete. Sagledano iz perspektive evropskog modela pravosudnog saveta, Severna Makedonija se više približila tom uzornom modelu, dok je Srbija predvidela ustavna rešenja koja nisu eliminisala kanale za politički uticaj na pravosuđe. Otuda, odmah posle donošenja Ustava 2006. godine, bilo je jasno da će Srbija morati da promeni svoj ustav u delu o pravosuđu ukoliko svoju budućnost želi da veže za evropske integracione procese. Premda se taj proces nije odvijao brzo i jednostavno, ustavni amandmani koji konstituišu unapređeni model Visokog saveta sudstva usvojeni su 2022. godine. Međutim, ono što je karakteristično za ustavno modeliranje novog Visokog saveta sudstva, jeste činjenica da je promenu Ustava u delu o pravosuđu Srbija zasnovala isključivo na apstraktnoj kritici ustavnih rešenja iz 2006. godine i na preporukama Venecijanske komisije da je neophodno dosledno koncipirati evropski model sudskog saveta. Bez obzira na to što se Ustav primenjivao približno petnaest godina, nije bilo analize koja bi trebala da utvrdi ocenu rada Visokog saveta sudstva. Da je rad tog tela, kojim slučajem, ocenjen negativno, onda je trebalo da sledeći korak bude identifikovanje razloga za taj neuspeh. Osim toga, budući da je Severna Makedonija takođe imala već značajno iskustvo sa sudskim savetom koji je bio više usaglašen sa evropskim standardima, rezultati koje je to telo ostvarilo u praksi mogli su da budu korisni. Dakle, bez obzira na već značajno iskustvo tih dveju država, ali i iskustvo drugih država postsocijalizma, ustavna reforma pravosuđa u Srbiji sprovedena je bez ozbiljnije empirijske analize, već isključivo na osnovu apstraktne ideje da je evropski model sudskog saveta optimalno rešenje i da ga treba nekritički preuzeti.