https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/issue/feed 2024-04-08T16:44:41+02:00 Katarina Jovičić redakcijaspz@gmail.com Open Journal Systems <div style="text-align: justify;">Časopis Strani pravni život je naučni časopis iz oblasti pravnih nauka koji od 1956. godine objavljuje naučno istraživačka institucija Institut za uporedno pravo. Časopis u režimu otvorenog pristupa objavljuje originalne, prethodno neobjavljene naučne i stručne radove koji se odnose na međunarodno pravo i inostrane pravne sisteme, zakonodavstva ili praksu (pravna komparatistika). Rukopisi treba da sadrže rezultate istraživanja izvršenih upotrebom uporednopravnog metoda: analiza domaćeg prava (Republike Srbije, ako je autor iz Srbije, odnosno prava zemlje iz koje je autor) može biti zastupljena delimično, ako se u radu poredi strano i domaće pravo.</div> <div style="text-align: justify;">U časopisu se objavljuju naučni (originalni i pregledni) i stručni članci, komentari sudskih odluka, izlaganja sa naučnih i stručnih skupova i prikazi knjiga. U skladu sa navedenom podelom priloga formiraju se rubrike u časopisu. Časopis se uređuje u skladu sa važećim propisima o uređivanju naučnih časopisa.</div> https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/970 2024-04-08T16:44:41+02:00 Mario Lj. Reljanović, PhD m.reljanovic@iup.rs Jovana M. Rajić Ćalić, PhD j.rajic@iup.rs

<p>Menstrualno odsustvo je jedna od novina u španskom pravnom sistemu. Izmenom svog radnog prava u cilju priznavanja prava na menstrualno odsustvo, španski zakonodavci su ovu temu vratili u centar pažnje evropskog radnog prava. Iako je priznato u raznim pravnim sistemima širom sveta, a posebno u Aziji, pravo na menstrualno odsustvo nije ustanovljeno kao standard međunarodnog radnog prava. Stoga postoji mnogo otvorenih pitanja u vezi sa njegovim priznavanjem, sadržinom pravnog instituta, kao i posledicama njegovog uvođenja u radno zakonodavstvo. Autori se bave pitanjem da li menstrualno odsustvo predstavlja potrebu žena na radu, pa se njegovo uvođenje u radno pravo može tretirati kao progresivan zakonodavni razvoj. Ako jeste, šta je opravdanje za uvođenje takvog posebnog odsustva i u kojim okolnostima ga treba obezbediti? Da bi se ova pitanja detaljnije analizirala, istraživanje je podeljeno u nekoliko delova. Nakon uvodnog dela, autori se bave razlozima za i protiv uvođenja menstrualnog odsustva u nacionalno zakonodavstvo. Sledi uporedna analiza normativnih rešenja u svim zemljama koje priznaju pravo na menstrualno odsustvo i kratka analiza mogućnosti uvođenja ovog prava u pravne tekovine Evropske unije. U završnim razmatranjima autori nude širu sliku potencijalne uloge i položaja menstrualnog odsustva u nacionalnom radnom pravu i antidiskriminacionom pravu.</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement## https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/971 2024-04-08T16:44:41+02:00 Mina S. Kuzminac, LL.M. mina.kuzminac@ius.bg.ac.rs

<p>Rad se bavi posrednom i prenesenom (asocijativnom) diskriminacijom u pravu Evropske unije, sa posebnim fokusom na sudsku praksu Evropskog suda pravde i značaj sudske prakse ovog suda za sferu zapošljavanja i rada. Zabrana posredne diskriminacije je prisutna već decenijama u pravu Evropske unije, dok je prenesena diskriminacija, na nivou Evropske unije, i dalje prisutna samo u praksi Evropskog suda pravde. Stoga koncept prenesene diskriminacije i dalje ostaje u velikoj meri podložan razmatranju i debati, dok broj pitanja i nedoumica znatno raste kada se ovaj koncept posmatra kroz prizmu posredne diskriminacije. Cilj rada jeste da ukaže na važnost prepoznavanja prenesene diskriminacije kao posredne u sferi zapošljavanja i rada, ali i na rizike u vezi sa ovim konceptom, a sve u kontekstu koraka napred ka postizanju suštinske jednakosti u svetu rada.</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement## https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/972 2024-04-08T16:44:41+02:00 Marija R. Dragićević, PhD marijad@prafak.ni.ac.rs

<p>Od sedamdesetih godina XX veka većina evropskih zemalja bila je svedok dubokih promena na tržištu rada. Poslovne organizacije u svim sektorima privredе Evropske unije bile su uključene u procese restrukturiranja svog poslovanja kako bi povećale konkurentnost, ostvarile funkcionalno i administrativno jedinstvo i poboljšale kvalitet proizvoda i pruženih usluga. Očekivanje da će se mnogo poslovnih restrukturiranja desiti nakon uspostavljanja jedinstvenog tržišta, kao i zabrinutost zbog potencijalnih efekata koje bi ovi procesi mogli imati na zaposlene, uslovilo je donošenje zakona o zaštiti zaposlenja tokom prenosa preduzeća (tj. promene poslodavca). To je na nivou Evropske unije učinjeno usvajanjem Direktive 77/187/EEZ o približavanju zakona država članica u vezi sa zaštitom prava zaposlenih u slučaju prenosa preduzeća, poslovanja ili delova poslovanjа iz 1977. godine (kasnije izmenjene 1998. i 2001. godine). Osnovna svrha usvajanja ovog važnog radnopravnog propisa bila je potreba da se očuva zaposlenje u slučaju promene poslodavca, i to, prvenstveno, putem uspostavljanja pravila da se prava i obaveze poslodavca prethodnika koji proizilaze iz ugovora o radu ili radnog odnosa postojećeg na dan prenosa preduzeća prenose (po sili zakona) na poslodavca sledbenika.</p> <p>Prilikom utvrđivanja područja važenja ovog pravila, kao posebno delikatno otvorilo se pitanje mogućnosti i opravdanosti njegove primene u slučaju kad je nad poslodavcem prethodnikom otvoren stečajni postupak. Ovo iz razloga što u slučaju insolventnosti poslodavca prethodnika postoji izraženi sukob između radnog prava (čiji je cilj očuvanje zaposlenja) i stečajnog prava (čiji je cilj spasavanje insolventnog privrednog društva). Da bi spasao poslovanje koje je u finansijskim poteškoćama, insolventan poslodavac će težiti da (neka) radna mesta žrtvuje i time preduzeće jeftinije i lakše proda. S druge strane, zaposleni teže da očuvaju svoja radna mesta, što može odvratiti potencijalne kupce od kupovine insolventnih preduzeća i rezultirati njihovim zatvaranjem i gubitkom posla svih zaposlenih. Imajući u vidu navedeno, u radu se razmatra kako je ovaj sukob suprotstavljenih težnji (pokušao da) reši(o) evropski zakonodavac, a kako su to učinile zemlje članice Evropske unije. Fokus će biti na prikazu zakonskih rešenja onih država članica (sadašnjih članica i bivše članice) koje su, po mišljenju autora, ostvarile prikladan balans suprotstavljenih interesa zaposlenih i ostalih poverilaca (poput Francuske, Nemačke, Španije i Velike Britanije).</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement## https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/973 2024-04-08T16:44:41+02:00 Dragan V. Golubović, PhD dragan.golubovic@educons.edu.rs Milena S. Galetin, PhD milena.galetin@gmail.com

<p>Ubrzani razvoj novih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju, koje se koriste u cilju obrade podataka o ličnosti predstavlja sve veći izazov za zakonodavca kada je reč o zaštiti prava na privatnost zajemčenog čl. 8, st. 1 Evropske konvencije, ali i čl. 42 Ustava Republike Srbije kojim se <em>explicite </em>jemči pravo na zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, standardi uspostavljeni odlukama Evropskog suda za ljudska prava u tumačenju obima i sadržine prava na privatnost i drugih prava i sloboda zajemčenih Konvencijom sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka Republike Srbije. Ovi su standardi od posebnog značaja, imajuću u vidu da obrada podataka o ličnosti putem video-nadzora u našem pravu nije izričito uređena.</p> <p>U radu je predstavljena praksa Evropskog suda za ljudska prava koja obuhvata ključna pitanja od značaja za obradu podataka o ličnosti putem video-nadzora, u svetlu standarda koje Sud primenjuje za ocenu legitimnog ograničenja prava na privatnost i drugih relativnih prava, uključujući i nedavnu presudu u kojoj se Sud prvi put izjašnjavao o obradi podataka o ličnosti putem video-nadzora sa opcijom prepoznavanja lica.</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement## https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/974 2024-04-08T16:44:41+02:00 Gordana Z. Gasmi, PhD g.gasmi@iup.rs Dragan D. Prlja, PhD d.prlja@iup.rs

<p>Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija, 2014) prvi je pravno obavezujući instrument u Evropi u ovoj oblasti i najdalekosežniji međunarodni instrument za borbu protiv ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava. Konvencija ima za cilj nultu toleranciju prema nasilju nad ženama i nasilju u porodici i predstavlja veliki korak napred u pravnom smislu. Prihvatanjem Istanbulske konvencije, vlade zemalja potpisnica se obavezuju da reformišu svoje zakone, da uvedu konkretne mere i da izdvoje sredstva za efikasnu prevenciju i borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Globalni značaj Konvencije sadržan je u sveobuhvatnom pristupu borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i u činjenici da je otvorena za pristup i zemljama koje nisu članice Saveta Evrope. U cilju praćenja efikasnosti implementacije Konvencije, osnovano je nezavisno stručno telo GREVIO.</p> <p>Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju 2013. godine. Postavlja se pitanje u kojoj meri su odredbe Istanbulske konvencije primenjene u Srbiji, posebno kada je reč o prevenciji i borbi protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja nad ženama. Izveštaj GREVIO sa preporukama za Srbiju objavljen je januara 2020. Standardi i principi utvrđeni Istanbulskom konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici imaju emancipatorski karakter i pozitivan transformativni potencijal za modernizaciju relevantnog pravnog okvira, mera javne politike i administrativne prakse u Srbiji. Zaključna razmatranja su usmerena na isticanje značaja sprovođenja neophodne zakonske reforme u Srbiji, kao polazne tačke i katalizatora za otklanjanje negativnih rodnih stereotipa prema ženama.</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement## https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/975 2024-04-08T16:44:41+02:00 Matija R. Stojanović, LL.M. mato.sto1@gmail.com

<p>Uporedivši engleski i kontinentalni parlamentarizam, autor kao suštinsku razliku između njih uočava da u kontinentalnom parlamentarizmu postoji mogućnost izbora nove vlade u slučajevima izglasavanja nepovjerenja prethodnoj. Ukazujući na različita rješenja kojim se ova mogućnost ostvaruje, autor ističe rješenje Ustava Crne Gore od 2007. kao sporno. Autor predstavlja jezičko i sistemsko tumačenje ovog ustava i ispituje tezu da se njime normira kabinetski sistem vlasti, zatim pokazuje kako nosioci vlasti u stvarnosti tumače i primjenjuju njegove norme, problematizujući usaglašenost prakse sa tekstom Ustava. Autor ukazuje i na mišljenje Venecijanske komisije i Ustavnog suda Crne Gore, pa ispituje i tezu da se navedena praksa zasniva na ustavnim običajima, a ne na tekstu Ustava. Autor naposlijetku ukazuje na neophodnost revizije važećeg rješenja Ustava Crne Gore.</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement## https://stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/976 2024-04-08T16:44:41+02:00 Jelena P. Vučković, PhD jvuckovic@jura.kg.ac.rs Anika N. Kovačević, PhD akovacevic@jura.kg.ac.rs

<p>Autori izdvajaju i detaljno analiziraju karakteristike, funkcije i značaj interpelacije, koja predstavlja tradicionalnu parlamentarnu prerogativu u oblasti političke kontrole izvršne vlasti, ali i značajno pravo poslanika – individualno ili kolektivno. Interpelacija može da stavi u izgled političku odgovornost vlade sa efektima ostavke ili &nbsp;izglasavanje nepoverenja vladi ili jednom njenom članu. Ona nužno navodi na otvaranje rasprave pred licem javnosti, što bez obzira na ishod debate predstavlja javnu i informativnu komponentu ovog instituta. Autori, koristeći komparativni, istorijskopravni i dogmatskopravni metod, čine osvrt na razvitak ovog instituta kroz različite epohe francuske ustavnosti i, na kraju, predstavljaju pozitivnopravna rešenja.</p>

2024-04-07T00:00:00+02:00 ##submission.copyrightStatement##