KRIVIČNOPRAVNO SANKCIONISANJE NAMEŠTANJA SPORTSKIH REZULTATA - NEHARMONIZOVANOST ZAKONODAVSTAVA EVROPSKIH DRŽAVA -
Apstrakt
U ovom radu autor je analizirao odredbe pojedinih nacionalnih propisa evropskih država koje na različite načine zabranjuju i sankcionišu nameštanje sportskih rezultata. U tekstu je naglašena činjenica da su ekstremna komercijalizacija sporta i društveni uslovi u kojima sport danas funkcioniše doveli do toga da je nameštanje sportskih rezultata, a pogotovo nameštanje fudbalskih utakmica, po učestalosti, broju oštećenih, visini ostvarene protivpravne imovinske koristi i društvenoj opasnosti, veći problem od svih drugih negativnih pojava u evropskom sportu.
Posebnu pažnju autor je posvetio činjenici da Savet Evrope do danas nije pripremio i doneo konvenciju koja bi se odnosila na borbu protiv nameštanja sportskih rezultata, dok je odgovarajuće konvencije namenjene borbi protiv dopinga u sportu i borbi protiv nasilničkog i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama doneo pre više decenija.
U zaključnom delu teksta autor je ukazao da ozbiljnost problema nameštanja sportskih rezultata u Evropi, ali i na drugim kontinentima, iziskuje donošenje međunarodne konvencije koja bi propisala, ne samo pravne, već i organizacione mere neophodne za unapređenje borbe protiv te negativne pojave. O tome da je sazrela potreba za pripremom i usvajanjem jedne takve konvencije govore, ne samo nedavno upućeni apeli čelnika FIFA i UEFA, već i zaključci sa Konferencije ministara sporta Saveta Evrope održane u Beogradu u martu 2012. godine. Osim toga, činjenica da je zakonodavna praksa evropskih država izuzetno neujednačena kada je reč o propisivanju krivičnog dela dogovaranja ishoda sportskih takmičenja i propisivanja vrste i mere krivičnih sankcija za izvršioce takvih delikata, dodatno potkrepljuje tvrdnju o neophodnosti donošenja posebne konvencije.
Na kraju, autor je izneo zaključak da su evropske zemlje u velikom broju krenule u pravcu propisivanja posebnog krivičnog dela dogovaranja ishoda sportskih takmičenja u okviru nacionalnih propisa i da će se sve manje takva deliktna ponašanja kažnjavati na osnovu krivičnopravnih normi koje propisuju krivična dela prevare, ili krivična dela primanja i davanja mita.
