СПЕЦИФИЧНОСТИ ЈЕДНОГ ИЗВОРА УСТАВНОГ ПРАВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Apstrakt

Извори уставног права се у науци уобичајено дијеле на уставе, законе парламента, делегиране законе, декрете-законе, уредбе извршне власти, парламентарне пословнике, обичаје и уставне конвенције те одлуке уставних судова. Искључивши делегиране законе, затим декрете-законе као и уставне конвенције (које су као извор уставног права својствене енглеској уставноправној традицији), остале изворе уставног права познаје и уставноправни поредак у БиХ. Међутим, оно по чему се тај поредак издваја јесте један извор уставног права који познаје Устав БиХ. Ради се о споразуму о преузимању додатних надлежности Босне и Херцеговине као посебном извору уставног права, који се не сусреће у другим земљама у свијету. Том извору посвећен је овај рад у којем су приказане његове специфичности и објашњена њихова суштина.