УНУТРАШЊИ ОРУЖАНИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА КАПАЦИТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ ДРЖАВЕ
Apstrakt
Аутoр овог рада сматра да унутрашњи сукоби најдиректније нарушавају капацитет система безбедности. Зато су неопходни додатни напори државе на опремању и обучавању сопствених структура безбедности за превентивно деловање у циљу спречавања унутрашњих сукоба, а у случају потребе да се ефикасном акцијом зауставе. Такође, политичке елите демократске државе сносе пуну одговорност за правовремено препознавање и спречавање унутрашњих сукоба. Сукоби, као друштвене појаве, настају као комплекс процеса и односа између интердржавних субјеката, чији су интереси, вредности и потребе дијаметрално супротстављени и не могу се усагласити кроз процесе сарадње. За разумевање суштине тих процеса битно је да се на бази теоријских знања о сукобима и познавању конкретног стања, они могу што поузданије процењивати и предвиђати, ради ефикаснијег и прагматичнијег деловања било ког субјекта у државним и међународним оквирима. Оружани облици угрожавања унутрашње безбедности манифестују се пре свега кроз: оружану побуну, грађански рат, герилу, устанак и тероризам. За разлику од међународних оружаних сукоба у којима су главни актери државе (појединачно или у савезу), унутрашњи сукоби воде се на територији једне државе, и то између антагонистичких друштвених група, као што су: социјалне, политичке, националне, етничке, верске, племенске и др. Њихова посебна карактеристика јесте да подразумевају територијалну и персоналну аутономију власти једне државе над припадницима супротстављених друштвених групација и територијалну ограниченост извођења борбених дејстава у оквиру такве државе