MEĐUNARODNA BORBA PROTIV SOMALIJSKIH PIRATA

Apstrakt

Rad, koji je, kako mu naslov kaže, posvećen pitanju borbe međunarodne zajednice protiv somalijskih morskih razbojnika, ima četiri osnovna dela.

U uvodnom delu ukazano je na značaj ovog problema, razloge koji su do njega doveli, kao i na osnovne karakteristike somalijskih pirata. Odmah zatim, dat je osvrt na dosadašnje oblike borbe međunarodne zajednice protiv ovih kriminalaca.

Drugi deo posvećen je izlaganju međunarodnopravnog regulisanja u ovoj oblasti. Tu je prvo ukazano na to kako međunarodno pravo uređuje morsko razbojništvo u međunarodnim vodama (piaterija u užem smislu), pri čemu su analizirane odredbe dva najvažnija univerzalna međunarodna ugovora – Konvencije o otvorenom moru (1958) i Konvencije UN o pravu mora (1982). Nakon toga, pažnja je posvećena odnosu međunarodnog prava prema morskom razbojništvu u teritorijalnim vodama država i konkretno Somalije, pri čemu je dat osvrt na Konvenciju o suzbijanju nezakonitih dela protiv bezbednosti pomorske plovidbe (1988) i protokole uz nju, a posebno na odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti, usmerene na suzbijanje morskog razbojništva u blizini obala Somalije. Posebna pažnja posvećena je uticaju relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti na stanje u praksi, pri čemu je konstatovano da one nisu dovele do nikakvog opipljivog poboljšanja stanja, već je, naprotiv, došlo do dalje porasta napada somalijskih morskih razbojnika.

Treći deo rada pokušava da odgovori zašto je borba protiv pirata, u kojoj su angažovane i vodeće obaveštajne službe najvećih država sveta, čitave pomorske flotile, odnosno multinacionalne pomorske snage iz 30-tak država, i razne međunarodne organizacije, pa čak u sve većoj meri i sam Savet bezbednosti UN, za sada bezuspešna. Posebno u situaciji kada ne samo da postojeće opšte međunarodno pravo daje dovoljno precizne i čvrste okvire za borbu protiv morskih razbojnika, već postoje i posebne rezolucije Saveta bezbednosti koje ratnim brodovima stranih država daju do sada neviđena ovlašćenja – uključujući i pravo progona morskih razbojnika u teritorijalnim vodama, pa čak i na kopnu Somalije! Autor je identifikovao nekoliko razloga, koje je svrstao u tri osnovne grupe: 1) problemi u vezi sa samim hapšenjem; 2) nezainteresovanost država za gonjenje pirata na otvorenom moru i 3) problemi u vezi sa aranžmanima o predaji pirate državama iz regiona radi suđenja i kažnjavanja.

Poslednji deo rada bavi se mogućim načinima unapređenja borbe protiv somalijskih pirata. Tu autor daje neke konkretne predloge i, pored ostalog, primećuje da, da su, kojim slučajem, ogroman novac koji troše na borbu protiv piraterije razvijene zemlje uložile u rekonstrukciju somalijskog društva, danas se najverovatnije ne bi ni morale baviti borbom protiv morskih razbojnika u tom delu sveta.