KONCEPT FLEKSIBILNOSTI U KONTEKSTU EVROPSKIH INTEGRACIJA – EVOLUCIJA, PREGLED I PERSPEKTIVE

Apstrakt

Rad predstavlja pokušaj da se osvetli značaj koncepta fleksibilnosti u kontekstu evropskih integracija. Koncept fleksibilnosti je samog početka prisutan u okviru evropskog integracionog procesa. Iako formalno dugo nije bio priznat, još od osnivanja Evropskih zajednica ovaj concept primenjivan je u različitim oblastima saradnje. Rad se najpre fokusira na evoluciju teoretske i praktične debate o fleksibilnosti (Poglavlje 2), nakon čega sledi analiza kategorija i primera fleksibilnosti u istoriji evropskih integracija (Poglavlje 3). Koncept fleksibilnosti institucionalizovan je Ugovorom iz Amsterdama u vidu odredbi o bližoj saradnji. S obzirom na veoma stroge uslove za pokretanje bliže saradnje, ovaj mehanizam izmenjen je i dopunjen Ugovorima iz Nice i Lisabona (Poglavlje 4). Do danas mehanizam bliže saradnje formalno je pokrenut samo dva puta: prvi put u oblasti prava koje se primenjuje na razvod i pravno rastavljanje i drugi u oblasti uspostavljanja unitarne patentne zaštite (Poglavlje 5). Uzimajući u obzir krizu u kojoj se Evropska unija nalazi još od 2008. godine, Evropska komisija je, u martu 2017. godine, objavila Belu knjiga o budućnosti Evrope. Komisija predlaže pet scenarija, tj. pet različitih integracionih modela za prevazilaženje krize u EU. Jedan od njih je diferencirana integracija koji počiva upravo na konceptu fleksibilnosti (Poglavlje 6).