EVROPSKI SOCIJALNI MODEL I NEFORMALNI OBLICI ZAPOŠLJAVANJA

Apstrakt

Studija je fokusirana na analizu otvorenog pitanja evropskog socijalnog modela u svetlu novih neformalnih oblika zapošljavanja. Uloga socijalne politike u zemljama članicama Evropske unije (EU) modifkovana je tako da se nalazi daleko od koncepta socijalne pravde i socijalne sigurnosti. Dakle, država blagostanja je nestala u EU.

Prevalentne ideje humanije ekonomije zapostavljene su u savremenom momentumu EU. Kada su zastupljeni samo ekonomski kriterijumi, tekući razvoj društva može biti vrlo brz, ali istovremeno izuzetno destruktivan, manifestovan u neadekvatnom širenju velikih društvenih problema, posebno u dugoročnoj nezaposlenosti.

U tom kontekstu, važno je razmotriti nestandardne nove oblike zapošljavanja. Ovo je još bitnije, imajući u vidu ogroman postojeći problem nezaposlenosti mladih, posebno visoko obrazovanih. Značajna karakteristika evropskog socijalnog modela, u poređenju sa istim takvim u SAD, je važna uloga koja se pripisuje sindikatima i poslodavcima u Evropi. Otuda evropski socijalni model karakteriše visok stepen obuhvata kolektivnih ugovora, ali se njihovo prisustvo razlikuje po zemljama članicama.

Širenje mnogih neformalnih oblika zapošljavanja predstavlja izazov za evropski socijalni model u pogledu realizacije prava radnika, počev od prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje, do prava na odgovarajuću socijalnu zaštitu i druge elemente koncepta pristojnih uslova rada. Uprkos tome, sindikati ne bi trebalo unapred negativno da sagledavaju nove forme nestandardnog zapošljavanja. Potrebno je da ovi oblici zapošljavanja budu regulisani u skladu sa međunarodnim principima ILO i ograničeni na sektore privrede u kojima je neophodna fleksibilnost, kao faktor kreiranja novih radnih mesta, ali uz odgovarajući obuhvat socijalne zaštite.