USTAVNI SUD SRBIJE I FRANCUSKI USTAVNI SAVET NA PUTU “MODELA EVROPSKOG USTAVNOG SUDSTVA”

Apstrakt

Izučavanje pravnih sistema u različitom vremenu i prostoru, tačnije primena uporednopravnog pristupa, omogućava smanjenje neusklađenosti između datih pravnih sistema koje su prouzorkovane kako nastupanjem prolaznih tako i nepredviđenih okolnosti. Međutim, razlike između pravnih sistema ne isključuju stalnu tendenciju za unifikacijom prava, posebno kada je u pitanju obezbeđivanje vladavine prava i usaglašavanje sa zahtevima evropskog prava i Zajednice.

Uvođenje modela evropskog ustavnog sudstva predstavlja posledicu spore evolucije ideja i koncepta demokratije. Polazeći od teorije postupnog oblikovanja prava, konstitucionalni pozitivizam Hansa Kelzena zahteva vršenje kontrole ustavnosti od strane jedinstvene vlasti, kako bi se zagarantovao princip hijerarhije u standardima i usklađenost pravnog poretka.

Kategorije svojstvene Ustavnom savetu Francuske i Ustavnom sudu Srbije moraju se uzeti kao “idealne”. Dakle, model evropskog ustavnog sudstva ne odbacuje normativni koncept materijalnog prava, već opisno stanovište koje proističe iz uporedne analize institucionalnih sistema.

Evropski model ustavnog sudstva karakteriše, pre svega, posebna ustavna vlast koja vrši koncentrisanu kontrolu, uživajući monopol u tumačenju ustava i mešajući se u kontrolu koju su otpočele političke ili javne vlasti.

Istraživanje koje je ovde prezentovano, navodi nas na zaključak da se Ustavni savet Francuske i Ustavni sud Srbije mogu porediti sa evropskim modelom ustavnog sudstva.