PRIMENA TEORIJE PRAVNIH TRANSPLANTATA NA PRENOŠENJE PRAVA U JAPANU TOKOM MEIĐI RESTAURACIJE

Apstrakt

Alan Votson je proučavajući uporedno pravo, sedamdesetih godina prošlog veka, formulisao teoriju da se velikim delom pravo stvara prenošenjem pravnih rešenja iz jednog pravnog sistema u drugi, putem pravnih pozajmica, tj. iz sistema države davaoca u sistem države primaoca. Votson je izneo i značajan broj zaključaka o načinima prenošenja prava. Cilj ovog rada je da ispita kako se ova, donekle kontroverzna, teorija pokazuje na primeru japanskog prava krajem XIX i početkom XX veka. Japan je, u drugoj polovini XX veka, pod pritiskom zapadnih sila bio prinuđen na ubrzanu modernizaciju države i društva, a najznačajnijim vidom modernizacije smatrao je osavremenjivanje svog pravnog sistema i njegovo usklađivanje sa pravnim sistemima zapadnih zemalja. Usklađivanje je uglavnom vršeno upravo prenošenjem prava iz drugih pravnih sistema, tj. putem pravnih transplantata. Kada se zaključci koje je prof. Votson izneo u vezi sa teorijom pravnih transplantanata primene na Japan u periodu Meiđi restauracije (1868–1912), većina njegovih teza se poklapa sa načinima prenošenja prava u Japanu u datom periodu. Međutim, jedan broj zaključaka o modernizaciji prava u Japanu nisu potvrđeni u potpunosti ili nisu uopšte. U ovom tekstu će se ukazati na one zaključke koji se ne mogu primeniti na Japan u Meiđi periodu, oni će biti analizirati i izneće se argumenti za nemogućnost njihove primene, a sve kako bi se teorija pravnih transplantata učinila preciznijom i potpunijom.