International Courts in The Hague: A Comparison Between The ICTY and The ICC and Their Respective Contributions to the Rule of International Law from the Perspective of Victims of International Crimes

Apstrakt

Međunarodni krivični tribunal za bivšu jugoslaviju jeste model koji upućuje na ad hok pristup pravnog rešavanja problema zločina u ratnim sukobima. Mane ovog sistema su: pitanje da li će se uvek poklopiti sve okolnosti potrebne za osnivanje ad hok suda, prevelik uticaj (stalnih) članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje bi time ostvarivale sopstvene političke interese, dok bi međunarodna krivična dela učinjena pod njihovim patronatom ili odobrenjem ostajala van domašaja bilo kakvog pravednog kažnjavanja.

Međunarodi krivični sud osnovan Rimskim statutom je imun na većinu prigovora upućenih Tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Projekat međunarodnog stalnog i univerzalnog krivičnog suda postaje, međutim, žrtva sopstvene ambicioznosti. Postavlja se pitanje ostvarljivosti ovakvog projekta.Trajno prenošenje ovlašćenja koje je do sada bilo eksluzivno pravo SB, najmoćnije države vide kao ugrožavanje svojih interesai odbijaju da učestvuju u njemu. Bez vojno najmoćnijih zemalja koje direktno ili indirektno učestvuju u najvećem broju vojnih operacija, ne možemo govoriti o uspostavljanju univerzalnog međunarodnog krivičnog sudstva.

Mane Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju proizilaze upravo iz njegovog nametnutog karaktera, činjenice da je SB osnovao kao prinudnu meru. Međunarodi krivični sud osnovan Rimskim statom praktične teškoće doživljva, međutim, baš zbog težnje univerzalnosti i dobrovoljnog prenosa suvereniteta, a ne nametnute nadležnosti. Mane jednog i poteškoće drugog suda prozilaze upravo iz mana I teškoća današnjeg međunarodnog prava.