JAČANJE ULOGE EVROPSKOG PARLAMENTA U INSTITUCIONALNOM SISTEMU EVROPSKE UNIJE

Apstrakt

Nadležnosti Evropskog parlamenta u institucionalnom sistemu Zajednica odnosno Evropske unije su se značajno menjale od njihovog osnivanja do danas. Izvorno u ugovoru o osnivanju Evropske ekonomske zajednice skupština je imala simboličnu tj. savetodavnu ulogu u postupku donošenja zakonodavnih akata i nije imala gotovo nikakva ovlašćenje u pogledu određivanja predsednika i članova Komisije. Evropski parlament se nije mirio sa svojom marginalnom ulogom jer je smatrao da kao izvorno demokratski organ mora da učestvuje u vršenju vlasti u Zajednici. Politički cilj Evropskog parlamenta je zapravo bio da u zakonodavnom postupku i postupku imenovanja Komisije stekne nadležnosti koje ima skupština u federalnom državnom uređenju te i da samim tim federalizuje ustavni sistem Evropske unije. Parlament je u velikoj meri upornom dugogodišnjom borbom uspeo u svojim namerama. Danas više nije moguć izbor predsednika i članova Komisije bez njegove saglasnosti. Redovni postupak usvajanja zakonodavnih akata u Uniji je približen federalnom rešenju u smislu da jedna vrsta evropske vlade (Komisija) predlaže veću naroda (Evropskom parlamentu) i veću država (Savetu) zakonodavne akte. Ipak, da bi akt bio usvojen potrebna je saglasnost oba veća čime se delimično odstupa od federalnog modela gde veće naroda po pravilu ima poslednju reč u zakonodavnom procesu.