БАНГАЛОРСКИ ПРИНЦИПИ-ДОПРИНОС РАЗВОЈУ СУДИЈСКЕ ЕТИКЕ

Apstrakt

Нацрт бангалорског Кодекса судијског понашања усвојен је 2001. године од стране Правосудне групе Уједињених нација за јачање интегритета правосуђа, а ревидиран је на округлом столу председника судова у Палати мира, у Хагу, 25-26. новембра 2002. године. Принципи су усвојени позивајући се на међународне извореУниверзалну декларацију о људским правима (1948) и Међународну конвенцију о грађанским и политичким правима (1966), као и на националне изворе- уставе, законе и обичајно право држава, имајући у виду значај права на правично и јавно суђење у разумном року од стране стручног, независног и непристрасног суда за модерно демократско друштво, тј. за поштовање уставности и владавине права. Сврха усвајања ових међународних етичких стандарда јесте уједначавање права на међународном нивоу кроз допринос националним правосудним системима у регулацији професионалне одговорности судија- њиховог понашања и односа према судијској функцији, као и у јачању моралног ауторитета и интегритета судства, али и јачању поверења јавности у судијску функцију која је синоним за честитост, ученост, углед и поштовање.